Седмица друга поста – Пачиста
Субота 2. седмице Великог поста

Изиђе [Исус] и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу (Мк.1,35).
Господ се моли као човек, или боље, као онај који се очовечио, тј. људском природом.

Његова молитва је заступничка за нас, но у исто време просвећујућа за Његову човечанску природу, којој је падало у део да, ходећи уским путем, усваја оно Божанско.
У последњем значењу, она је за нас образац и пример.

Апостол Павле учи да се Дух моли у онима који су га примили, премда, не сам, него побуђујући молитвена, стремљења у духу човечијем.
Ето праве молитве – духовне молитве.

Но, таква је она тек на своме врхунцу.
Пут до ње јесте молитвени труд људи који траже очишћење и освећење.

Усамљеност и ноћ су околности које одговарају томе труду.
Сам, пак, напор се састоји из мноштва поклона са срдачним уздисајима.

Труди се и одстрани сваку лењост, па ће се и Господ сажалити над тобом и дати ти дух молитве, који ће у теби почети да делује као дисање у телу.
Само почни!
Ево сад је најпогодније време!

Иѕвор: svetosavlje.org