Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

За Господом крстоносцем није могуће ићи без крста. Сви који за Њим иду, нужно иду са крстом.

Подели чланак са другима

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Недеља 3. седмице Великог поста

Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Мк.6,34).

За Господом крстоносцем није могуће ићи без крста.
Сви који за Њим иду, нужно иду са крстом.

А шта је тај крст?

Неприлике, тешкоће и жалости сваке врсте, које се срећу и изван и унутра, на путу савесног испуњавања Господњих заповести, у животу по духу Његових наредаба и захтева.
Такав крст је срастао са Хришћанином: тамо где је Хришћанин, тамо је тај крст, а где нема тог крста – нема ни Хришћанина.

Олакшице сваке врсте и живот у утехама не приличе истинском Хришћанину.
Јер, његов задатак је да се очисти и исправи.

Он је као болесник на коме треба да се врше час операције, час превијања.
Зар се то може без бола?

Он хоће да се истргне из заробљеништва снажнога непријатеља: зар је то могуће без борбе и рана?
Он је дужан да иде насупрот свих поредака који га окружују: како то извршити без неприлика и тескоба?

Радуј се што осећаш крст на себи, јер поседујеш знак да идеш за Господом путем спасења, у рај.
Потрпи мало. Јер, брзо ће крај, а за њим – венци!

Иѕвор: svetosavlje.org

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

За Господом крстоносцем није могуће ићи без крста. Сви који за Њим иду, нужно иду са крстом.

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Недеља 3. седмице Великог поста

Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Мк.6,34).

За Господом крстоносцем није могуће ићи без крста.
Сви који за Њим иду, нужно иду са крстом.

А шта је тај крст?

Неприлике, тешкоће и жалости сваке врсте, које се срећу и изван и унутра, на путу савесног испуњавања Господњих заповести, у животу по духу Његових наредаба и захтева.
Такав крст је срастао са Хришћанином: тамо где је Хришћанин, тамо је тај крст, а где нема тог крста – нема ни Хришћанина.

Олакшице сваке врсте и живот у утехама не приличе истинском Хришћанину.
Јер, његов задатак је да се очисти и исправи.

Он је као болесник на коме треба да се врше час операције, час превијања.
Зар се то може без бола?

Он хоће да се истргне из заробљеништва снажнога непријатеља: зар је то могуће без борбе и рана?
Он је дужан да иде насупрот свих поредака који га окружују: како то извршити без неприлика и тескоба?

Радуј се што осећаш крст на себи, јер поседујеш знак да идеш за Господом путем спасења, у рај.
Потрпи мало. Јер, брзо ће крај, а за њим – венци!

Иѕвор: svetosavlje.org

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *