Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога!

Подели чланак са другима

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица друга – Мироносица
Недеља седмице друге по Васкрсу – Светих жена Мироносица

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога!
А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли.

Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена?
Не, ту је била љубав која расуђује, која се боји погрешке, будући да се ради о љубави високе вредности и с обзиром на [природу] Онога на кога се односи.

Међутим, када су сазнали и опипали, и они су, не језиком као Тома, него срцем исповедали:
„Господ мој и Бог мој“.

Тада их већ ништа није могло одвојити од Господа. Мироносице и апостоли су обрасци две стране нашег живота: осећања и расуђивања.

Без осећања живот није живот; без расуђивања живот је слеп – много се троши а произилази мало здравог плода.
Зато треба стећи и једно и друго.

Осећање нека иде напред и нека побуђује; расуђивање нека одређује време, место, начин и, уопште, устројство бићa онога што срце наговести да треба остварити.

Унутра – срце иде напред, а у пракси – расуђивање.
Но, кад осећања постану извежбана у расуђивању о добру и злу, можемо се ослонити и на само срце.

Јер, као што из живог дрвета сами од себе иду најпре пупољци, па цветови и плодови, тако и из срца почиње да истиче само добро које се разумно таложило у току живота.

 

Иѕвор: svetosavlje.org

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога!

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица друга – Мироносица
Недеља седмице друге по Васкрсу – Светих жена Мироносица

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога!
А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли.

Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена?
Не, ту је била љубав која расуђује, која се боји погрешке, будући да се ради о љубави високе вредности и с обзиром на [природу] Онога на кога се односи.

Међутим, када су сазнали и опипали, и они су, не језиком као Тома, него срцем исповедали:
„Господ мој и Бог мој“.

Тада их већ ништа није могло одвојити од Господа. Мироносице и апостоли су обрасци две стране нашег живота: осећања и расуђивања.

Без осећања живот није живот; без расуђивања живот је слеп – много се троши а произилази мало здравог плода.
Зато треба стећи и једно и друго.

Осећање нека иде напред и нека побуђује; расуђивање нека одређује време, место, начин и, уопште, устројство бићa онога што срце наговести да треба остварити.

Унутра – срце иде напред, а у пракси – расуђивање.
Но, кад осећања постану извежбана у расуђивању о добру и злу, можемо се ослонити и на само срце.

Јер, као што из живог дрвета сами од себе иду најпре пупољци, па цветови и плодови, тако и из срца почиње да истиче само добро које се разумно таложило у току живота.

Иѕвор: svetosavlje.org


Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *