Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину (Јн.16, 13).
Зашто се у логикама не спомиње овај извор сазнања? Не треба се чудити што се он не спомиње у незнабожачким логикама.

Међутим, зашто га нема ни у хришћанским?

Зар Хришћанин треба да престане да буде Хришћанин и да заборави на сва верна и несумњива обећања која су му дата кад почне да се служи својим умом?
О гледању и слушању се много пише.

Довољно се објашњава и поступак уопштавања и закључивања из виђеног и слушаног.

Међутим, како одгонетнути значење свега остављено је на вољу досетљивости ученика логике.
Зашто да му се не скрене пажња:

„Имаш обећања Духа истине; Њему следи; Њиме се решава значење свега постојећег, јер је Бог извор његовог бића“?

Зар се због тог заборава нису све данашње књиге напуниле досеткама (о свету Божијем) и претпоставке се тако расплодиле?

Није тешко видети да су оне плод дечје уобразиље.

Иѕвор: svetosavlje.org