Свети ТЕОФАН Затворник - О трезвености
Да би Вам ово дело било јасније, читајте у Добротољубљу поглавља о трезвености. Потребно је да пажњом станете изнад срца.
Подели чланак са другима
СПАСАВАЈТЕ СЕ!
Писма о хришћанском животу
О трезвености
Чудим се и не могу да се досетим шта нам се догодило.
Благодарим Господу што је прошло.
Молићемо се да се не понови. Његова тама, кнез овога века, бори се за Вас и проба с које стране може да Вас „обори с ногу“.
Унаоколо је много искушења. Притеците под окриље Пресвете Богородице и свих Светих!
Нико не може да избегне искушења, али зато може да избегне пад!
То не можемо сами, него уз Бога и небеску помоћ.
Она је спремна и окружује свакога од нас, само је потребно да се не раздвајамо од ње и да је не протерујемо.
Она се пак протерује страсним помислима, осећањима и жељама.
Господ гледа у срце, и какво је оно према Њему, такав је и Он према срцу.
Осим тога, постоји и неизбежан закон за све који траже Господа: пазити на себе, или водити будан и трезвен унутрашњи живот.
Да ли имате Добротољубље?
Погледајте тамо Исихија, Филотеја Синаита, Теолипта и Диадоха, епископа фотичког.
Сви они говоре о трезвеноумљу.
Уз њихову помоћ разумећете шта су трезвеноумље, духовно бдење и будност.
Постоји једна изрека: тишина је таква да се може чути и мува кад пролети.
Тако је код трезвеноумног све тихо у души; као свећа пламти његово непрестано узношење срца ка Богу.
Чим се појави нешто страно, он га уочава и прогони, и опет наступа спокојство, и тако даље…
То би требало досегнути.
Учините тако.
Да ли Вам је познато место молитве, или место срца које се топло моли?
Нека се ваша пажња заустави тамо где вам током молитве бива топло, будите тамо и немојте пожелети да одатле изађете.
Међутим, немојте тамо бити сами, него са мишљу о Господу, Који је и у Вама.
При том се старајте само о једном: да не угасне та топлота ка Господу.
То је најважније! Када започне овај унутрашњи подвиг, тада ће вас само дело научити како да га творите, шта му помаже а шта га омета.
Латите се тога. Тек тада, кад се топлота утврди, почиње унутрашње очишћење.
Када се чист метал одваја од руде?
Када се руда доведе до усијања…
Тако је и овде…
А све пре тога – не може се рећи да је ништавно, али није ни нешто вредно и постојано.
Ето вам лекције!
Научите је и реците, шта се догађало са Вама и у Вама.
Када будете стајали у срцу са мишљу о Господу, тада ће ум дуго стајати и умориће се, и почеће да вијуга тамо-амо, као да хоће да побегне.
Тада му дајте најслађе име нашег Господа Исуса Христа, односно молитву Исусову, и нека се тиме утврди.
Запамтите, међутим, да страх Божији унапред мора да освежи ваздух срца и да све време треба да га освежава и очишћује.
Постоји унутрашње, побожно и понизно припадање ка Богу, које човека пред Господом претвара у прах и пепео…
Ово чините… И догађаће нам се овако: ујутро ће, од самог буђења свести, страх освежити све што је унутра…
Молитва ће затим загрејати… молитва Исусова са унутрашњим припадањем ка Господу продужиће ову топлоту… и нека је слава Богу!
Ово се пак мора достићи, али то не бива одједном.
То није као оно што се плете иглом – видео си једном и већ си научио.
За очување топлоте, од велике је помоћи јутарње читање, и у њему она мисао која привеже пажњу, као луча падне на срце и све осветли.
Ње би се затим требало чешће подсећати и окретати је у уму.
Може се поставити и правило – чим се приликом читања сусретне таква мисао, прекинути читање.
И сами ћете видети да ово дело има много непријатеља.
Најважнији су очи, уши и кретање језика, односно, многогледање, многослушање и многоглагољивост, као и преслободно опхођење.
Како пронети чашу воде с талогом на дну а да се она не помути?
Тако што ћемо једва приметно корачати.
Међутим, све ћете то и сами увидети када започнете дело.
Само почните, и настаће невоље.
Збуњујете се.
Искушење Вас је сустигло због сујетних мисли и унутрашњег самозадовољства и самопохвале.
Ево и приговора: како је то могуће?
Зар ја нисам смирена?
Сачекајте!
Покушајте да поступате онако како је прописано.
И шта се тада покаже, тако и јесте.
А шта сада да се каже?
Све док душа својим умом не заседне у срце, све дотле неће видети себе, нити ће бити себе свесна како би требало.
Као што сам Вам већ писао, похвале значе исто што и подметање ноге човеку који трчи… он ће се истог тренутка спотаћи и разбити нос, а неко ће чак и душу испустити.
Сачувај нас, Боже! Ех, ја сам Вас заморио!
Међутим, ово је лекција… сада како хоћете, али се потрудите, ако желите себи добра и ако љубите Господа.
Трудите се. Чим се покаже и најмањи успех, истог часа ће и лењост ишчезнути.
Отворио сам књигу Исака Сиријског и наишао на једну главу за коју сматрам да ни за Вас не би било лоше да је прочитате и да је потпуно усвојите.
Разјашњен је целокупан наш живот, и спољашњи и унутрашњи. То је 47. глава.2
ИЗВОР: Svetosavlje.org
Свети ТЕОФАН Затворник - О трезвености
Да би Вам ово дело било јасније, читајте у Добротољубљу поглавља о трезвености. Потребно је да пажњом станете изнад срца.
СПАСАВАЈТЕ СЕ!
Писма о хришћанском животу
О трезвености
Чудим се и не могу да се досетим шта нам се догодило.
Благодарим Господу што је прошло.
Молићемо се да се не понови. Његова тама, кнез овога века, бори се за Вас и проба с које стране може да Вас „обори с ногу“.
Унаоколо је много искушења. Притеците под окриље Пресвете Богородице и свих Светих!
Нико не може да избегне искушења, али зато може да избегне пад!
То не можемо сами, него уз Бога и небеску помоћ.
Она је спремна и окружује свакога од нас, само је потребно да се не раздвајамо од ње и да је не протерујемо.
Она се пак протерује страсним помислима, осећањима и жељама.
Господ гледа у срце, и какво је оно према Њему, такав је и Он према срцу.
Осим тога, постоји и неизбежан закон за све који траже Господа: пазити на себе, или водити будан и трезвен унутрашњи живот.
Да ли имате Добротољубље?
Погледајте тамо Исихија, Филотеја Синаита, Теолипта и Диадоха, епископа фотичког.
Сви они говоре о трезвеноумљу.
Уз њихову помоћ разумећете шта су трезвеноумље, духовно бдење и будност.
Постоји једна изрека: тишина је таква да се може чути и мува кад пролети.
Тако је код трезвеноумног све тихо у души; као свећа пламти његово непрестано узношење срца ка Богу.
Чим се појави нешто страно, он га уочава и прогони, и опет наступа спокојство, и тако даље…
То би требало досегнути.
Учините тако.
Да ли Вам је познато место молитве, или место срца које се топло моли?
Нека се ваша пажња заустави тамо где вам током молитве бива топло, будите тамо и немојте пожелети да одатле изађете.
Међутим, немојте тамо бити сами, него са мишљу о Господу, Који је и у Вама.
При том се старајте само о једном: да не угасне та топлота ка Господу.
То је најважније! Када започне овај унутрашњи подвиг, тада ће вас само дело научити како да га творите, шта му помаже а шта га омета.
Латите се тога. Тек тада, кад се топлота утврди, почиње унутрашње очишћење.
Када се чист метал одваја од руде?
Када се руда доведе до усијања…
Тако је и овде…
А све пре тога – не може се рећи да је ништавно, али није ни нешто вредно и постојано.
Ето вам лекције!
Научите је и реците, шта се догађало са Вама и у Вама.
Када будете стајали у срцу са мишљу о Господу, тада ће ум дуго стајати и умориће се, и почеће да вијуга тамо-амо, као да хоће да побегне.
Тада му дајте најслађе име нашег Господа Исуса Христа, односно молитву Исусову, и нека се тиме утврди.
Запамтите, међутим, да страх Божији унапред мора да освежи ваздух срца и да све време треба да га освежава и очишћује.
Постоји унутрашње, побожно и понизно припадање ка Богу, које човека пред Господом претвара у прах и пепео…
Ово чините… И догађаће нам се овако: ујутро ће, од самог буђења свести, страх освежити све што је унутра…
Молитва ће затим загрејати… молитва Исусова са унутрашњим припадањем ка Господу продужиће ову топлоту… и нека је слава Богу!
Ово се пак мора достићи, али то не бива одједном.
То није као оно што се плете иглом – видео си једном и већ си научио.
За очување топлоте, од велике је помоћи јутарње читање, и у њему она мисао која привеже пажњу, као луча падне на срце и све осветли.
Ње би се затим требало чешће подсећати и окретати је у уму.
Може се поставити и правило – чим се приликом читања сусретне таква мисао, прекинути читање.
И сами ћете видети да ово дело има много непријатеља.
Најважнији су очи, уши и кретање језика, односно, многогледање, многослушање и многоглагољивост, као и преслободно опхођење.
Како пронети чашу воде с талогом на дну а да се она не помути?
Тако што ћемо једва приметно корачати.
Међутим, све ћете то и сами увидети када започнете дело.
Само почните, и настаће невоље.
Збуњујете се.
Искушење Вас је сустигло због сујетних мисли и унутрашњег самозадовољства и самопохвале.
Ево и приговора: како је то могуће?
Зар ја нисам смирена?
Сачекајте!
Покушајте да поступате онако како је прописано.
И шта се тада покаже, тако и јесте.
А шта сада да се каже?
Све док душа својим умом не заседне у срце, све дотле неће видети себе, нити ће бити себе свесна како би требало.
Као што сам Вам већ писао, похвале значе исто што и подметање ноге човеку који трчи… он ће се истог тренутка спотаћи и разбити нос, а неко ће чак и душу испустити.
Сачувај нас, Боже! Ех, ја сам Вас заморио!
Међутим, ово је лекција… сада како хоћете, али се потрудите, ако желите себи добра и ако љубите Господа.
Трудите се. Чим се покаже и најмањи успех, истог часа ће и лењост ишчезнути.
Отворио сам књигу Исака Сиријског и наишао на једну главу за коју сматрам да ни за Вас не би било лоше да је прочитате и да је потпуно усвојите.
Разјашњен је целокупан наш живот, и спољашњи и унутрашњи. То је 47. глава.2
ИЗВОР: Svetosavlje.org
