Свети ЈОВАН Златоусти
Растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство.
Подели чланак са другима
Свети Јован Златоусти
Рођен у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе.
Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину.
Би крштен од Мелетија патријарха Антиохијског, а потом и његови родитељи примише крштење.
По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати.
Написа књигу „О свештенству”, јавише му се Св. апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат али и велико страдање.
Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (наледио Мелетија) и самом Јовану.
А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом.
Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, Јован би изабран по жељи цара Аркадија за патријарха Цариградског.
Шест година управљаше црквом као патријарх са ревношћу и мудрошћу.
Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа.
Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство.
У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 27. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији.
Пред смрт опет му се јавише Св. Апостоли Јован и Петар, као и Св. муч. Василиск, у чијој цркви прими последње причешће.
„Слава Богу за све!” беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај.
Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану.
Свети Јован Златоуст
(глас 8): Уст твоих јакоже свјетлост огња, возсијавши благодат, всељенију просвјети: не среброљубија мирови сокровишча сниска висоту нам смиреномудрија показа, но твојими словеси наказуја, оче Јоване Златоусте, моли Слова Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети мученици Антонин, Никифор, Герман и Манета
Прва тројица видевши један пут, како незнабошци о неком свом празнику клањају идолима са виком и игром, изађоше неустрашиво пред гомилу и почеше проповедати јединог Бога у Тројици.
Началник Кесарије Палестинске, у којој се ово и догоди, Фирмилијан, толико се раздражи овим поступком тројице хришћана, да нареди одмах да им одсеку главе. Манета беше девица хришћанка.
Она следоваше за мученицима, када их вођаху на губилиште.
И она би ухваћена и после љутих истјазања на огњу спаљења. Пострадаше сви 308. год. и преселише се у радост вечну Бога вечнога.
Преподобни мученик Дамаскин
Рођен у Галати у Цариграду, и најпре се звао Дијаманди.
У младости живео неморално, тако да се и потурчио.
Тад наста горко кајање код њега, и он оде у Св. Гору, где се као монах строго подвизаваше 12 година у Лаври св. Атанасија.
Но жељан мучеништва, ради очишћења греха, он оде у Цариград и поче ићи по џамијама, крстити се и викати Турцима, како је њихова вера лажна, и како је Исус Христос Бог и Господ. Би посечен пред капијом Фанара 13. нов. 1681. године. Мошти му почивају на Халки у ман. св. Тројице.
Извор: pravoslavno.rs
Свети ЈОВАН Златоусти
Растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство.
Свети Јован Златоусти
Рођен у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе.
Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину.
Би крштен од Мелетија патријарха Антиохијског, а потом и његови родитељи примише крштење.
По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати.
Написа књигу „О свештенству”, јавише му се Св. апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат али и велико страдање.
Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (наледио Мелетија) и самом Јовану.
А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом.
Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, Јован би изабран по жељи цара Аркадија за патријарха Цариградског.
Шест година управљаше црквом као патријарх са ревношћу и мудрошћу.
Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа.
Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство.
У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 27. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији.
Пред смрт опет му се јавише Св. Апостоли Јован и Петар, као и Св. муч. Василиск, у чијој цркви прими последње причешће.
„Слава Богу за све!” беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај.
Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану.
Свети Јован Златоуст
(глас 8): Уст твоих јакоже свјетлост огња, возсијавши благодат, всељенију просвјети: не среброљубија мирови сокровишча сниска висоту нам смиреномудрија показа, но твојими словеси наказуја, оче Јоване Златоусте, моли Слова Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свети мученици Антонин, Никифор, Герман и Манета
Прва тројица видевши један пут, како незнабошци о неком свом празнику клањају идолима са виком и игром, изађоше неустрашиво пред гомилу и почеше проповедати јединог Бога у Тројици.
Началник Кесарије Палестинске, у којој се ово и догоди, Фирмилијан, толико се раздражи овим поступком тројице хришћана, да нареди одмах да им одсеку главе. Манета беше девица хришћанка.
Она следоваше за мученицима, када их вођаху на губилиште.
И она би ухваћена и после љутих истјазања на огњу спаљења. Пострадаше сви 308. год. и преселише се у радост вечну Бога вечнога.
Преподобни мученик Дамаскин
Рођен у Галати у Цариграду, и најпре се звао Дијаманди.
У младости живео неморално, тако да се и потурчио.
Тад наста горко кајање код њега, и он оде у Св. Гору, где се као монах строго подвизаваше 12 година у Лаври св. Атанасија.
Но жељан мучеништва, ради очишћења греха, он оде у Цариград и поче ићи по џамијама, крстити се и викати Турцима, како је њихова вера лажна, и како је Исус Христос Бог и Господ. Би посечен пред капијом Фанара 13. нов. 1681. године. Мошти му почивају на Халки у ман. св. Тројице.
Извор: pravoslavno.rs
