Ретко ко зна тајну послушности. Послушан човек је велики пред Богом. Он је сличан Христу који нам је дао Себе за образац послушности. Господ воли послушну душу и даје јој Свој мир. Тада јој је све добро и према свима осећа љубав.
Послушан човек сву своју наду полаже на Бога услед чега је његова душа увек у Богу. Господ му даје благодат Своју. Он његову душу учи сваком добру, дајући јој силу да истраје у добру. Он види зло, али оно не дотиче његову душу, јер је са њим благодат Светога Духа која га чува од сваког греха. Он се и у свету лако моли Богу.
Дух Свети воли душу послушног човека и она брзо упознаје Господа и добија дар срдачне молитве.
Послушан се предао вољи Божијој и зато му је дарована слобода и мир у Богу. Он се моли чистим умом. Међутим, горди и непослушни не могу да се чисто моле, макар се и много подвизавали. Они не знају ни како делује благодат, ни да ли им је Господ опростио грехе. Послушни, пак, јасно зна да му је Господ опростио грехе, јер у души својој чује Духа Светог.

* * * * *

Послушност није потребна само монасима, већ и сваком човеку. Чак је и Господ био послушан. Горди и самовољни људи не допуштају благодати да живи у њима, и зато никада немају мир у души. У душу послушног благодат Духа Светог лако улази и даје му радост и спокојство.
Сви траже мир и радост, али мало је њих који знају где да их нађу и шта је потребно да би се до њих дошло. Ево већ 35 година како гледам једног калуђера који је увек весео душом и пријатног лика, иако је већ стар човек. То је зато што он воли послушност. Његова душа се предала вољи Божијој и ни за шта не брине. Она је заволела Господа и сагледава Га.
Ко у себи има и најмање благодати, радосно се покорава свакој власти. Он зна да Бог управља и небом и земљом и преисподњом, њим самим и оним што се њега тиче – и свиме што је у свету – те је увек спокојан.
Послушни се предао вољи Божијој, не бојећи се смрти. Његова душа се навикла да живи са Богом и заволела Га. Он је одсекао своју вољу, и због тога ни у души ни у телу нема ону борбу која мучи непокорне и својевољне.
Истински послушник мрзи своју вољу, а воли свог духовног оца и зато добија слободу да се чистим умом моли Богу. Његова ДУша слободно, без помисли, сагледава Бога и налази мир у Њему. Он ће брзо задобити љубав Божију због свог смирења и по молитвама свог духовног оца.

* * * * *

Наш живот је прост, али мудар. Мајка Божија је рекла преподобном Серафиму: “Научи послушности своје монахиње. Оне које сачувају послушност и смирење, биће са тобом и близу мене”.
Видите како је просто спасти се. Али, мудрости се ваља учити дугим опитом. Она се од Бога добија за послушност. Послушну душу воли Господ, а кад је воли, даће јој све за што Га замоли. Господ и данас као и раније слуша наше молитве и испуњава наше молбе.

* * * * *

Зашто су свети оци ставили послушност изнад поста и молитве?
Зато што се од подвига без послушности рађа сујета, док послушан човек ради све онако како му је речено и нема повода за гордост. Осим тога, послушан је одсекао своју вољу у свему и слуша свог духовног оца, па му је ум слободан од сваке бриге и може чисто да се моли. Послушноме је на уму само Бог и речи старца, а ум непослушног је заузет разним стварима, укључујући и осуђивање старца. Стога он не може да сагледава Бога.
Видео сам послушника који је стрпљиво подносио тешко послушање. Господ му је дао срдачну молитву и плач за целим светом. Игуман Андреј му је рекао: “То ти је дато због послушности”.
Послушношћу се човек чува од гордости. Због послушности се добија молитва и благодат Светога Духа. Ето, зато је послушност изнад поста и молитве.
Да су пали ангели сачували послушност, и даље би били на небу и певали славу Господу. Да је Адам сачувао послушност, не би био изгнан из раја, а и његово потомство би живело у рају.
Али и сада можемо покајањем да се поново уселимо у рај. Господ нас много воли и не гледа на наше грехе, само још кад бисмо само хтели да се смиримо и заволимо непријатеље.
Онај ко не воли своје непријатеље, неће имати мира па макар се и у рају нашао..

ИЗВОР: Svetosavlje.org