Уторак 9. септембар / Јеванђеље по Марку, зачало 17.

Данашње јеванђеље по Марку нам поручује; „Каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате."

Подели чланак са другима

Спасовдан - Јеванђеље за сваки дан

Читање из Светог Писма / Седмица 14. по Духовима 
Уторак 14. по Духовима

Свето Јеванђеље по Марку, зачало 17. (4,24-34)

24. И говораше им: Памтите што чујете: „Каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.”

26. И говораше им: „Тако је Царство Божије као човек кад баци семе у земљу;
27. и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да он и не зна.

28. Јер земља сама од себе донесе најпре траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29. А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва.

30. И говораше: „Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати?
31. Оно је као зрно горушично мање је од свих семена на земљи;

32. које кад се посеје у земљу, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити.”
33. И таквим многим причама казиваше им реч колико могаху слушати.

34. А без приче не говораше им ни речи. А ученицима насамо тумачаше све.

Извор: pravoslavno.rs

Уторак 9. септембар / Јеванђеље по Марку, зачало 17.

Данашње јеванђеље по Марку нам поручује; „Каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате."

Спасовдан - Јеванђеље за сваки дан

Читање из Светог Писма / Седмица 14. по Духовима 
Уторак 14. по Духовима

Свето Јеванђеље по Марку, зачало 17. (4,24-34)

24. И говораше им: Памтите што чујете: „Каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.”

26. И говораше им: „Тако је Царство Божије као човек кад баци семе у земљу;
27. и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да он и не зна.

28. Јер земља сама од себе донесе најпре траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29. А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва.

30. И говораше: „Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати?
31. Оно је као зрно горушично мање је од свих семена на земљи;

32. које кад се посеје у земљу, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити.”
33. И таквим многим причама казиваше им реч колико могаху слушати.

34. А без приче не говораше им ни речи. А ученицима насамо тумачаше све.

Извор: pravoslavno.rs

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *