Јеванђеље Лука, зачало 109 (22,39-42; 22,45-71; 23,1)

39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови.
40. А кад би на месту рече им: „Молите се да не паднете у искушење.“

41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се
42. говорећи: „Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но Твоја нека буде!“

45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости,
46. и рече им: „Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!“

47. Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им беше дао овакав знак: „Кога пољубим, тај је!“
48. А Исус му рече: „Јудо, зар целивом издајеш Сина Човечијег?“

49. А кад они што беху с њим видеше шта ће бити, рекоше му: „Господе, да бијемо ножем?“
50. И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо.

51. А Исус одговоривши рече: „Оставите се тога.“ И дохвативши се уха његовог, исцели га.
52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старешинама који беху дошли на њега рече Исус: „Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите?

53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.“
54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека.

55. И кад наложише ватру насред дворишта и седоше заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56. Видевши га пак једна слушкиња где седи код ватре, и погледавши на њега рече: „И овај беше са њим.

57. А он га се одрече говорећи: „Жено, не познајем га.“
58. И мало затим виде га и други и рече: „И ти си од њих.“ А Петар рече: „Човече, нисам.“

59. И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: „Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.“
60. А Петар рече: „Човече, не знам шта говориш.“ И одмах док он још говораше запева петао.

61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сети се Петар речи Господње како му рече: „Пре него што петао запева одрећи ћеш ме се трипут.“
62. И изишавши напоље, плакаше горко.

63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.
64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: „Прореци ко те удари?“

65. И друге многе хуле говораху на њега.
66. И када се раздани, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион

67. Говорећи: „Ако си ти Христос, кажи нам.“ А он им рече: „Ако вам и кажем, нећете веровати.
68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

69. Од сада ће Син Човечији седети са десне стране силе Божије.“
70. Сви пак рекоше: „Ти ли си, дакле, Син Божији?“ А он им рече: „Ви кажете да сам ја.“

71. А они рекоше: „Што нам још треба сведочења? Јер сами чусмо из уста његових.“
1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.

Извор: pravoslavno.rs