Јеванђеље Лука, зачало 110 (23,1-34; 23,44-56)

1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.
2. И почеше га тужити говорећи: „Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.“

3. А Пилат га запита говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?“ А он одговарајући рече му: „Ти кажеш.“
4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: „Не налазим никакве кривице на овом човеку.“

5. А они упорно наваљиваху говорећи: „Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде.“
6. А Пилат чувши за Галилеју запита: „Зар је овај човек Галилејац?“

7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана.
8. А Ирод видевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желео да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видети од њега неки знак.

9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори.
10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху.

11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му белу хаљину и посла га натраг Пилату.
12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре бијаху у завади.

13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старешине и народ,
14. Рече им: „Доведосте ми овог човека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете;

15. а ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт.
16. Да га, дакле, казним и пустим.“

17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога.
18. А они сви заједно повикаше говорећи: „Узми овога, а пусти нам Вараву!“

19. Овај беше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство.
20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса.

21. А они викаху говорећи: „Распни га, распни!“
22. А он им по трећи пут рече: „Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим.“

23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка.
24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову.

25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу.
26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом.

27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.
28. А Исус обазревши се на њих рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: ‘Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.’
30. Тада ће почети говорити горама: ‘Падните на нас; и бреговима: Покријте нас!

31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?'“
32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе.

33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве.
34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“ И делећи хаљине његове бацаху коцку.

44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога.45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола.
46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој.“ И рекавши ово издахну.

47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник.“
48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса.

49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
50. И гле, човек по имену Јосиф, који беше саветник и човек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског,

51. који не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело, а и сам чекаше Царство Божије,
52. приступивши Пилату заиска тело Исусово.

53. И скиде га и обави платном, и положи га у гроб усечен у камену, у који не беше никад нико положен.
54. И дан беше петак, и субота освиташе.

55. А иђаху у пратњи и жене, које беху дошле са Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како би положено тело његово,
56. па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.

Извор: pravoslavno.rs