32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.32. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;34. и наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће.35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.”36. А он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?“37. А они му рекоше: „Дај нам да седнемо један с десне стране теби а други са леве, у слави твојој.“38. А Исус им рече: „Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?“39. А они му рекоше: „Можемо.“ А Исус им рече: „Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;40. али да седнете с десне стране мени и с леве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено.“41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.42. А Исус дозвавши их рече им: „Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима.43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи:44. који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.45. Јер Син Човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе.“

Јеванђеље Лука, зачало 33 (7,36-50)

36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу.37. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом.39. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грешница.”40. И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.”41. А Исус рече: „Двојица беху дужни једноме повериоцу, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?”43. А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А он му рече: „Право си судио.”44. И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.45. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге.46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге.47. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.”48. А њој рече: „Опраштају ти се греси.”49. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с њим за трпезом: „Ко је овај што и грехе опрашта?”50. А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди у миру.”