31. И опет изиђе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море Галилејско кроз крајеве декапољске.

32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њега руку.

33. И узевши га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дотаче се језика његова;

34. и погледавши на небо уздахну, и рече му: „Ефата”, то јест, отвори се!

35. И одмах му се отвори слух, и раздреши се свеза језика његова, и говораше правилно.

36. И забрани им да никоме не казују; али што им више забрањиваше то они већма разглашаваху.

37. И веома много се дивљаху говорећи: „Све добро чини; и глухе чини да чују и неме да говоре.”

ЈЈеванђеље Јован, зачало 16 (5,24-30)

24. Заиста, заиста вам кажем: „Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши га оживеће.

26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човечији.

28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда.

30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.