44. Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно. 

45. Још је Царство небеско као човек трговац који тражи добра бисера. 

46. Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га. 

47. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте. 

48. Кад се напуни, извуку је на обалу и, поседавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље. 

49. Тако ће бити на свршетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних, 

50. бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба. 

51. Рече им Исус: „Разумете ли све ово?“ Рекоше му: „Да, Господе!“ 

52. А он им рече: „Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.“

53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде. 

54. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: „Откуд овоме премудрост ова и моћи?