37. А у последњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: „Ко је жедан нека дође мени и пије! 

38. Који у мене верује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће реке воде живе.“ 

39. А ово рече о Духу кога требаше да приме они који верују у име његово, јер Дух Свети још не беше дат, зато што Исус још не беше прослављен. 

40. А многи од народа, чувши ту реч, говораху: „Ово је заиста Пророк.“ 

41. Други говораху: „Ово је Христос.“ А једни говораху: „Зар ће Христос доћи из Галилеје? 

42. Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од семена Давидова и из села Витлејема где беше Давид?“ 

43. Тако настаде раздор у народу због њега. 

44. А неки од њих хтедоше да га ухвате; али нико не метну руку на њега. 

45. Дођоше пак слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: „Зашто га не доведосте?“ 

46. Слуге одговорише: „Никада човек није тако говорио као овај човек.“ 

47. Тада им одговорише фарисеји: „Зар сте се и ви преварили?“ 

48. Верова ли ко у њега од главара или од фарисеја?  49. Него народ овај који не зна Закон, проклет је! 

50. Рече им Никодим, који му је долазио ноћу и беше један од њих: 

51. „Еда ли Закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?“ 

52. Одговорише му и рекоше: „Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.“1

2. Исус им опет рече, говорећи: „Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.“