5. Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. 
6. А онде беше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сеђаше тако на извору; беше око шестога часа. 

7. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. 
8. Јер ученици његови беху отишли у град да купе хране. 
9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. 

10. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. 
11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? 

12. Е да ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? 
13. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; 

14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни. 
15. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам. 

16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа свога, и дођи овамо. 
17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа; 

18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала. 
19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. 

20. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба клањати. 
21. Рече јој Исус: Жено, веруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. 

22. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. 
23. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. 

24. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. 
25. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све. 

26. Рече јој Исус: Ја сам – који говорим с тобом. 
27. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом? 

28. А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима: 
29. Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос? 

30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему. 
31. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи! 

32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. 
33. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе? 

34. Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дело. 
35. Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. 

36. И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радује заједно и који сије и који жање. 
37. Јер у томе је истинита реч, да је други који сије, а други који жање. 

38. Ја вас послах да жањете где се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли. 
39. А из града онога многи од Самарјана повероваше у њега за реч жене која је сведочила: Каза ми све што учиних. 

40. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде онде два дана. 
41. И много их више верова за реч његову, 

42. Те жени говораху: Сад не верујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос.