5. Подигнувши Исус очи, и видевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: „Одакле да купимо хлеба да ови једу?“ 

6. А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити. 

7. Одговори му Филип: „Ни за двеста динара хлеба није им доста, да свако од њих само мало добије.“ 

8. Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра: 

9. „Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе. Али шта је то на толико мноштво?“ 

10. А Исус рече: „Реците људима да поседају.“ А беше траве много на ономе месту. Поседаше, дакле, људи на број око пет хиљада. 

11. А Исус узе хлебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који беху поседали: тако и од риба колико хтедоше. 

12. А када се наситише рече ученицима својим: „Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне.“ 

13. И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што преостаде иза оних који су јели.

14. А људи видевши знамење које учини Исус говораху: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет.“