36. И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: „Мир вам!“

37. А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа.

38. И рече им: „Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша?

39. Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.“

40. И ово рекавши показа им руке и ноге.

41. А док још не вероваху од радости и док се чуђаху, рече им: „Имате ли овде шта за јело?“

42. А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу.

43. И узевши једе пред њима.

44. А њима рече: „Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима.“

45. Тада им отвори ум да разумеју Писма.

46. И рече им: „Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана,

47. и да се у његово име проповеда покајање и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима.

48. А ви сте сведоци овоме.

49. И ево, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“

50. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их.

51. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо.

52. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом,

53. и беху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!