15. „Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам. 

16. Још мало, и нећете ме видети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу.“ 

17. Тада неки од ученика његових рекоше међу собом: „Шта је то што нам каже: ‘Још мало, и нећете ме видети, и опет мало и угледаћете ме;’ и: ‘Ја идем Оцу?’“ 

18. Говораху, дакле: „Шта је то што каже: ‘Мало?’ Не знамо шта говори.“

19. А Исус разуме да хтедоше да га питају, па им рече: „Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: ‘Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, и угледаћете ме.’ 

20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. 

21. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човек на свет. 

22. И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас. 

23. И у онај дан нећете ме питати ништа.“

23. „Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам.“