Ознака Архимандрит РАФАИЛ Карелин

За време шале и смеха човечији ум се замрачује, он не може да мисли о нечем високом и светом, он тражи наказност у другима.

Свако од нас има искуство губитка благодати и у таквом стању (човјека) смрт прилази највише.

Заповести су, по речима светитеља Јована Златоуста, јединствени златни ланац. Ако испадне или се покида макар једна карика у овом ланцу, богоопштење на земљи и вечно спасење за човека постају немогући.

Блуд је својеврсни концентрат свих порочних наслада. Борба против блудне похоте, најтежа и најсуровија је, и Хришћанин је води до саме смрти.

Први духовни чир, од којег се гноји и трули наша душа је чревоугодије (угађање стомаку, стомакоугодништво).

Савремени човек снажно осећа сужавање времена. Чини се да време лети све брже и брже.

Вероватно се скоро половина свих грехова које човек чини дешава због злоупотребе великог дара Божијег – речи.

Молитва је унутрашњи, невидљиви и најмоћнији фактор постојања људске личности, а таштина замењује лице маском и саму молитву претвара у представу.

Трагедија савремених хришћана се састоји у томе што они траже Божије као своје наслеђе, али не траже Самог Бога као извор вечног живота.

Окултна пак учења казује Архимандрит РАФАИЛ Карелин, насупрот Цркви, дају стваралачкој фантазији пуну слободу.

Мудар човек размишља о речима, а причалица их сипа као песак из мешине. Често непромишљене речи и шале лишавају га пријатеља.

Родитељи често на нивоу подсвијести хоће да живе у својој дјеци; зато чине насиље над личношћу свога дјетета

Један од најважнијих видова религиозне моралности јесте култура општења. То је умеће мирно саслушати другога

Господ је рекао да на двема заповестима – на љубави према Богу и на љубави према човеку – почива читав Закон и сви пророци