
БЕСЕДА о две различите мудрости
Мудрост по свету је од чула и од материје, и она представља праву лудост пред Богом, ако није посољена и надахнута Духом Божјим Светим.
Крочите у Царство Благих Речи
Крочите у Царство Благих Речи

Мудрост по свету је од чула и од материје, и она представља праву лудост пред Богом, ако није посољена и надахнута Духом Божјим Светим.

Велика новост, коју Хришћанство сваки дан јавља свету, јесте, да се ништа не цени пуном ценом по спољњем изгледу, него по суштини.

Христос Господ победи свет; то је, браћо, победа и наша. Апостоли победише свет, и то је победа наша.

Ми видимо овај свет материјални и пролазни, али ми гледамо на онај свет духовни и бесмртни.

Све што је Божје, носи печат бесмртности. И Царство Божје – царство је бесмртно.

О браћо моја, није оно Бог што се види телесним очима, нити је човек оно што се види телесним очима.

Трудимо се, браћо, сваки дан и сваки час, да изоштримо срце своје да би могло разликовати увек добро и зло.

Апостоли Божји учили су друге оном што су они сами животом својим испунили.

Света душа брине се о суседима својим, ближњим и даљним; брине се где ће бездомни преноћити, како ће се гладни нахранити, чиме ли наги оденути.

Па кад се овакав пад десио с апостолом, у непосредној близини Господа, како снама да се не деси?

Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божјој, и телом и душом.

Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно.

Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових.

Сви који се светом прославише, са светом и пропадоше, а који се Христом прославише, Христом се и спасоше. Слава

Језиком се, браћо, не осваја царство Божје него срцем. Срце је ризница онога блага којим се царство купује.

Најгора псовка је псовање Бога. Она је не само ружна, неморална и зла, већ је и богохуљење - велики грех.

У овој беседи Владика Николај нам казује: "Нисмо ли голи и јадни дошли у овај свет, и нећемо ли такви из њега изаћи?"

У овој беседи Владика Николај нам казује: "Шта треба, дакле, да буде труд наш? Да стекнемо две навике: једну – уклањати се од зла, и другу – чинити добро."

У овој беседи Владика Николај нам казује: "Понижени и потлачени у царствима земаљским, светитељи, вечно ће царовати у Царству небеском."

У овој беседи Владика Николај нам казује: "Величанствено је и узбудљиво њено ћутање, којим је као завесом покривала све болове своје."