БЕСЕДА о тајанственом божанском Тројству

Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно.
И троје је што свједочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно. (I Јов. 5, 7-8)

Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, нпр., неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства.
За небеско тројство он каже: и ово је троје једно, а за земаљско: и троје је заједно.
Огромна је разлика између бити једно и бити заједно.

Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно.
Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно.
Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак жели против духа а дух против тијела (Гал. 5, 17); нису, дакле, једно, али су пак заједно.

И кад човек умре, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно.
Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света.

То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством.
Када пак ово троје постане једно, тако да ниједно не влада и ниједно не робује, онда човек бива испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7), сваку реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост.

Тада мало небо у човеку почиње личити на велико небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку.
Господе троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе.
Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs