БЕСЕДА о немоћи нашој без Христа Господа

Без мене не можете чинити ништа. (Јов. 15, 5)

Господ наш није имао обичај да говори преувеличано.
Ничије речи у свету нису одмереније од Његових.

Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити.
Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа.

Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро не стоји ван Њега, као што никакво зло не стоји у Њему.
Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом.

Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа.
Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука.

Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота.
То нам је сам Он казао.

Чокот је скривен и не види се, а лоза се види.
Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота.

Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога.
Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси!

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs