Ознака Свети Теофан Затворник

У Хришћанству се, уместо суботе, празнује недеља са истим циљем – уздржавати се од животних послова и дан посвећивати искључиво делима по Богу.

Верујем да се Теби све потчињава и да све слуша Твоје наредбе“. Такву веру Господ тражи од свих.

Потребно је одлучно се одвојити од свега, како нас већ више ништа не би везивало за земљу, а затим се спремити на свакојака страдања или крст.

Када бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине (Мт.12,7).

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћy вас одморити (Мт.11,28). О Божанског, о љубљеног, о најслађег гласа Твога!

Господ је учинио много чудеса у Капернауму, Витсаиди и Хоразину. Међутим, број оних који су поверовали није одговарао броју чудеса.

Нема ничег важнијег од молитве. Сходно томе, над њом се треба и потрудити усрдније него над било чим другим. Даруј нам Господе усрдност у таквом труду.

Идемо као вођени право на погубљење и не показујемо никакву бригу о своме уделу. Опустили смо руке, предали се нехату: шта буде нека буде!

Царство се достиже са напором, са трудом и усиљем, са тешким подвизима. Због тога га достижу само они који воде напоран, подвижнички живот.

Када је ум прост, у души је светло, а када је ум лукав, у души је тамно. Шта је прост а шта лукав ум?

Данашње Јеванђеље показује да су они који слушају речи Господње и извршавају их слични људима који зидају зграду на камену.

Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима (Мт.10,32). Зар је тешко исповедати Господа?

Доћи ће време (а зар је оно далеко?) и све ће се открити. Шта онда да се ради? Не треба ништа скривати!

Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт.10,22). А имамо ли ми шта да трпимо? У томе ни код кога нема недостатака.

После толиких опипљивих осведочења не веровати истини Божијој исто је што и упасти у хулу на Духа Светога, у богохулство.

Шаљући на проповед свете апостоле, Господ је заповедио да зову све и да говоре: Приближило се Царство (Мт.10,7).

Благо и бисер су вера у Господа и општење са Њим по сили вере. Ми га стичемо још у време крштења.

Каква је само болест – оговарање и осуђивање! Сви знају да је то грех, па ипак – ништа чешће у речима нашим од осуђивања.

Питали су Господa зашто Његови ученици не посте? Он је одговорио да за њих још није дошло време да посте.

Дигне се бура тешкоћа или страсти, и ми се узнемиримо до раслабљености, сматрајући да је то сасвим нормално. Међутим, Господ нам шаље укор: „Маловерни!“