Свети Теофан Затворник: 
Мисли за сваки дан у години

Господ опрашта грехе раслабљеноме. Требало би се радовати.
Међутим, лукави ум учених књижевника говори: „Овај хули“.

Кад је следило исцељење раслабљеног као потврда утешне истине да власт има Син Човечји опраштати грехе, народ је прослављао Господа, а о књижевницима се не говори ништа, свакако зато што су опет измишљали некаква лукава питања (Мт.9,1-8).

Ум без вере је подмукао.
Он кује лукаве сумње и измишља хуле на читаву област вере.

Чудесима час не верује, час захтева најопипљивије чудо.
Но, када му се оно и удели, обавезујући га на покорност вери, он се не стиди да се и даље удаљава изврћући или криво тумачећи чудесна дела Божија.

Тако се он односи и према осведочењима истине Божије.
И опитна и умна сведочанства му се износе у довољном броју.

Међутим, он и њих покрива сумњом.
Разгледај све његове приговоре и видећеш да је у њима једино лукавство, премда се на његовом језику оно зове умност.

И невољно долазиш до закључка да су умност и лукавство једно те исто.
У области вере апостол говори: Ми ум Христов имамо.

Чији је ум ван области вере?
Лукавог.
Због тога је лукавство постало његова главна одлика.

Иѕвор: svetosavlje.org