Свети свештеномученик Панкратије; Свети Теодор; Свети новомученици Гламочки и Куленвакуфски
Свети свештеномученик ПАНКРАТИЈЕ рођен би у Антиохији у време када Господ Исус хођаше као човек међу људима на земљи
Подели чланак са другима
Свештеномученик Панкратије епископ Тавроменијски
Овај светитељ рођен би у Антиохији у време када Господ Исус хођаше као човек међу људима на земљи.
Чувши за чудеса Христова родитељи Панкратијеви пожеле да виде Господа чудотворца.
И с Панкратијем заједно дођу у Јерусалим, где видеше Исуса, чуше речи Његове и видеше чудеса Његова.
Ту се Панкратије упозна с апостолом Петром. По вазнесењу Господњем и родитељи и син крсте се у Антиохији.
Панкратије се повуче у неку пештеру у Понту, где га апостол Петар нађе, па у договору с апостолом Павлом постави за епископа Тавроменијског у Сицилији.
У томе граду св. Панкратије почини велика чудеса, разори идоле, крсти некрштене а утврди крштене, и управи добро црквом Божјом.
Неки незнабожни војвода Аквилин, чувши да цео град Тавромен поста хришћански пође с војском на тај град да га поруши.
Панкратије свети охрабри верне да се не убоје, а сам он с клиром изађе ван града носећи у руци непобедиво оружје, крст часни.
Када се војска приближи граду, паде на њу нека тама и обузе је страх велик.
И наста пометња велика тако да се нападачи окомише један на другог и избодоше се и исекоше мачевима.
Тако угодник Божји Панкратије спасе град и стадо своје силном молитвом својом пред Господом.
Најзад и он би убијен камењем од неких завидљивих и злобних незнабожаца, и упокоји се у Господу. Мошти његове свете покоје се у Риму.
Свештеномученик Панкратије
(глас 4): Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања:
Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Панкратије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.
Свештеномученик Кирил епископ Гортински на Криту
Као старац од 84 год. би мучен за Христа у време Декијева царовања.
Бачен у огањ он би спасен промислом Божјим.
Тада судија изрече овакву пресуду: „Кирила, изведеног из огња, праведни суд не може трпети међу живима, зато наређујем, да се убије мачем.“
С радошћу подметну свети старац главу под мач и би посечен, да вечно живи у царству Христовом.
Преподобни мученици Патермутије и Коприје
Обојица беху Мисирци. Мучени од цара Јулијана Одступника. Први имаше 75 год. а други 45.
Цар успе да одврати Коприја од вере Христове и приволи идолима. Одвраћени Коприје узвикну:
„Јулијанов сам а не Христов.“ Но када га старац Патермутије укори и опомену на вечне муке, Коприје се трже, па узвикну пред царем:
„Христов сам а не Јулијанов.“ Обојица бише мачем посечени.
Са њима пострада и Александар, један од царевих војника, који видећи њихову храброст у страдању, и сам поста хришћанин.
Чесно пострадаше за Христа и Христу одоше 361 год.
Преподобни Патермутије и Коприје
Мада истих имена, ови беху различити од оних првих.
Овај Патермутије беше најпре вођ разбојника, но после једног чудесног виђења обрати се у веру праву и замонаши се.
Наиме он се беше попео на кров једне богоугодне жене, да би с крова ушао у кућу и похарао.
Но падне на њ сан и он у сну види Некога, ко му запрети да више не чини зло и да се покаје.
Он се не само крсти него и замонаши. И један и други беху велики чудотворци.
По благодати Божјој лечили су људе од сваке муке и болести, обраћали грешнике на прави пут и прорицали.
Неки грешник лежећи на самртном одру замоли Патермутија, да му продужи живот да би се покајао.
После молитве светитељ му рече, да му Бог продужује живот још за 3 године.
Грешник се покаја, и тачно после 3 године умре. Упокојили се у Господу крајем IV века, у дубокој старости.
Свети Теодор епископ Едески, и други с њим
У 20 год. замонаши се и као монах провео 36 год.
Тада, у време цара Михаила и Теодоре, би изабран за еп. Едеског. Скончао 848 год.
Уз њега се спомиње његов наставник св. Теодосије Столпник Сирски, брат његов св. Јован, св. Адер, племић и богаташ, који одбеже од жене и замонаши се.
Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских
Свештеномученик Симо (Бањац) Гламочки рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклале су га усташе, уочи Илиндана 1941. године у Гламочу.
Свештеномученик Мирко Гламочки (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сења 1885. године. По завршетку Богословије у Задру рукоположен је за свештеника 1909. године. Служио је у гламочкој цркви. С двадесетједногодишњим сином Новицом бачен је у јаму Корићни 30. јула 1941. године.
Новомученик Новица Гламочки гламочког свештеника Мирка Стојисављевића. У својој двадесет првој години с оцем и многим другим Србима бачен је у јаму Корићни 30. јула 1941. године.
Свештеномученик Родољуб (Самарџић) Куленвакуфски рођен је 16. марта 1907. године у Рогатици. По завршетку Богословије рукоположен је за свештеника 16. марта 1931. године. Службовао је у Дрнишу, Метковићу, Трепљуху и Гламочу. Убијен је заједно са женом и децом у јуну 1941. године за време великог покоља Срба у Куленвакуфу. Убили су га тек пошто је гледао клање супруге и деце.
Исповедник Вукосав (Милановић) Куленфакуфски, протојереј рођен је 1865. године у селу Суваја код Босанског Петровца. По завршетку Богословије у Раљеву рукоположен је за свештеника 1892. године. Служио је у Куленвакуфу, где је и пензионисан. Ухапшен је крајем јула 1941. године с децом и унучићима. Пошто је био слеп усташе су га натерале да слуша како му кољу децу. Од туге и жалости умро је касније у Лици.
ИЗВОР: pravoslavno.rs
Свети свештеномученик Панкратије; Свети Теодор; Свети новомученици Гламочки и Куленвакуфски
Свети свештеномученик ПАНКРАТИЈЕ рођен би у Антиохији у време када Господ Исус хођаше као човек међу људима на земљи
Свештеномученик Панкратије епископ Тавроменијски
Овај светитељ рођен би у Антиохији у време када Господ Исус хођаше као човек међу људима на земљи.
Чувши за чудеса Христова родитељи Панкратијеви пожеле да виде Господа чудотворца.
И с Панкратијем заједно дођу у Јерусалим, где видеше Исуса, чуше речи Његове и видеше чудеса Његова.
Ту се Панкратије упозна с апостолом Петром. По вазнесењу Господњем и родитељи и син крсте се у Антиохији.
Панкратије се повуче у неку пештеру у Понту, где га апостол Петар нађе, па у договору с апостолом Павлом постави за епископа Тавроменијског у Сицилији.
У томе граду св. Панкратије почини велика чудеса, разори идоле, крсти некрштене а утврди крштене, и управи добро црквом Божјом.
Неки незнабожни војвода Аквилин, чувши да цео град Тавромен поста хришћански пође с војском на тај град да га поруши.
Панкратије свети охрабри верне да се не убоје, а сам он с клиром изађе ван града носећи у руци непобедиво оружје, крст часни.
Када се војска приближи граду, паде на њу нека тама и обузе је страх велик.
И наста пометња велика тако да се нападачи окомише један на другог и избодоше се и исекоше мачевима.
Тако угодник Божји Панкратије спасе град и стадо своје силном молитвом својом пред Господом.
Најзад и он би убијен камењем од неких завидљивих и злобних незнабожаца, и упокоји се у Господу. Мошти његове свете покоје се у Риму.
Свештеномученик Панкратије
(глас 4): Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања:
Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Панкратије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.
Свештеномученик Кирил епископ Гортински на Криту
Као старац од 84 год. би мучен за Христа у време Декијева царовања.
Бачен у огањ он би спасен промислом Божјим.
Тада судија изрече овакву пресуду: „Кирила, изведеног из огња, праведни суд не може трпети међу живима, зато наређујем, да се убије мачем.“
С радошћу подметну свети старац главу под мач и би посечен, да вечно живи у царству Христовом.
Преподобни мученици Патермутије и Коприје
Обојица беху Мисирци. Мучени од цара Јулијана Одступника. Први имаше 75 год. а други 45.
Цар успе да одврати Коприја од вере Христове и приволи идолима. Одвраћени Коприје узвикну:
„Јулијанов сам а не Христов.“ Но када га старац Патермутије укори и опомену на вечне муке, Коприје се трже, па узвикну пред царем:
„Христов сам а не Јулијанов.“ Обојица бише мачем посечени.
Са њима пострада и Александар, један од царевих војника, који видећи њихову храброст у страдању, и сам поста хришћанин.
Чесно пострадаше за Христа и Христу одоше 361 год.
Преподобни Патермутије и Коприје
Мада истих имена, ови беху различити од оних првих.
Овај Патермутије беше најпре вођ разбојника, но после једног чудесног виђења обрати се у веру праву и замонаши се.
Наиме он се беше попео на кров једне богоугодне жене, да би с крова ушао у кућу и похарао.
Но падне на њ сан и он у сну види Некога, ко му запрети да више не чини зло и да се покаје.
Он се не само крсти него и замонаши. И један и други беху велики чудотворци.
По благодати Божјој лечили су људе од сваке муке и болести, обраћали грешнике на прави пут и прорицали.
Неки грешник лежећи на самртном одру замоли Патермутија, да му продужи живот да би се покајао.
После молитве светитељ му рече, да му Бог продужује живот још за 3 године.
Грешник се покаја, и тачно после 3 године умре. Упокојили се у Господу крајем IV века, у дубокој старости.
Свети Теодор епископ Едески, и други с њим
У 20 год. замонаши се и као монах провео 36 год.
Тада, у време цара Михаила и Теодоре, би изабран за еп. Едеског. Скончао 848 год.
Уз њега се спомиње његов наставник св. Теодосије Столпник Сирски, брат његов св. Јован, св. Адер, племић и богаташ, који одбеже од жене и замонаши се.
Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских
Свештеномученик Симо (Бањац) Гламочки рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклале су га усташе, уочи Илиндана 1941. године у Гламочу.
Свештеномученик Мирко Гламочки (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сења 1885. године. По завршетку Богословије у Задру рукоположен је за свештеника 1909. године. Служио је у гламочкој цркви. С двадесетједногодишњим сином Новицом бачен је у јаму Корићни 30. јула 1941. године.
Новомученик Новица Гламочки гламочког свештеника Мирка Стојисављевића. У својој двадесет првој години с оцем и многим другим Србима бачен је у јаму Корићни 30. јула 1941. године.
Свештеномученик Родољуб (Самарџић) Куленвакуфски рођен је 16. марта 1907. године у Рогатици. По завршетку Богословије рукоположен је за свештеника 16. марта 1931. године. Службовао је у Дрнишу, Метковићу, Трепљуху и Гламочу. Убијен је заједно са женом и децом у јуну 1941. године за време великог покоља Срба у Куленвакуфу. Убили су га тек пошто је гледао клање супруге и деце.
Исповедник Вукосав (Милановић) Куленфакуфски, протојереј рођен је 1865. године у селу Суваја код Босанског Петровца. По завршетку Богословије у Раљеву рукоположен је за свештеника 1892. године. Служио је у Куленвакуфу, где је и пензионисан. Ухапшен је крајем јула 1941. године с децом и унучићима. Пошто је био слеп усташе су га натерале да слуша како му кољу децу. Од туге и жалости умро је касније у Лици.
ИЗВОР: pravoslavno.rs
