Ако призовеш премудрост и разуму даш глас свој, и осећање призиваш великим гласом, разумећеш страх Господњи и наћи ћеш познање Божије (Прич.2,3-5).

Страх Господњи је корен богоугодног живота.
Када приђе страх Божији, као творачка сила, све у теби преустројава и обнавља прекрасан поредак – козмос духовни.

Међутим, како стећи страх Божији?
Он је већ у теби, али је заглушен.

Ти га, пак, васкрсни.
Зарад тога дај глас разуму и отвори срце своје за примање савета истине.

До сада разум није долазио до речи: био је у ропству и није смео да говори здраве речи.
Стога га пусти нека сада говори.

Он ће почети да говори о Божијем сведржитељству, које и тебе држи и које може у сваком тренутку да те напусти; затим ће говорити о Божијој свудаприсутности и свезнању, којим Он у теби све види и гневи се на тебе за све зло у теби; па о Божијем правосуђу, које је готово да те одмах накаже, али се устеже због милости; па о смрти, која је у сваком тренутку готова да те шчепа и преда суду и казни.

Слушај и приводи срце своје у осећање тих истина. Ако за њих разбудиш своје осећање, и страх Божији ће ти прићи.
Ето зоре живота.

Иѕвор: svetosavlje.org