Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Господе, ко верова проповедању нашем?, жали се са чуђењем пророк Исаија (53,1).

И сада се може слично узвикнути:
„Ко сада искрено верује речи твојој, Господе? Скоро сви су се поколебали“.

Додуше, језик многих још ћути о вери, али се ретко које срце није удаљило на нешто друго.
Шта је узрок томе? Почео је да се oceћa интерес у неверју.

Развила се потреба за неверјем ради прикривања интереса срца, несагласних са вером.

Ту је корен зла. Није разум противник вере него – развраћено срце.
Разум је само утолико крив што се покорава срцу и што прихвата да мисли по жељама срца, а не по начелима истине.

При томе му силни разлози за истину изгледају ништавни, а некаква маленкост против ње му изгледа велика као гора.
Уопште, у област ума се уноси смутња која га ослепљује.

Он не види, и у тој смутњи и не може да види.
Но, кад бар не би ништа објашњавао.

Иѕвор: svetosavlje.org