Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе. Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе.
Подели чланак са другима
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Недеља седмице шесте
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Арије је почео да пориче Божанску природу Сина Божијег и Његову једносуш(т)ност са Богом Оцем.
И на њега се одмах подигла сва Црква, са свих страна света, једним устима исповедајући да је Господ Исус Христос – Син Божији јединородни, Бог од Бога, рођен, не створен, јединосуш(т)ан Оцу.
Неко би могао да помисли да се ради о случајном одушевљењу за једномисленост.
Међутим, та вера је потом прошла кроз огњено испитивање када се на страну аријанаца преклонила власт и сила.
Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе.
Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе.
То значи да она саставља срце Цркве и суштину њеног исповедања. Слава Господу који у нама чува ту веру! Јер, док је ње, ми смо још Хришћани, макар и рђаво живели. Нестане ли она – и Хришћанству је крај.
Иѕвор: svetosavlje.org
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе. Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе.
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Недеља седмице шесте
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Арије је почео да пориче Божанску природу Сина Божијег и Његову једносуш(т)ност са Богом Оцем.
И на њега се одмах подигла сва Црква, са свих страна света, једним устима исповедајући да је Господ Исус Христос – Син Божији јединородни, Бог од Бога, рођен, не створен, јединосуш(т)ан Оцу.
Неко би могао да помисли да се ради о случајном одушевљењу за једномисленост.
Међутим, та вера је потом прошла кроз огњено испитивање када се на страну аријанаца преклонила власт и сила.
Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе.
Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе.
То значи да она саставља срце Цркве и суштину њеног исповедања. Слава Господу који у нама чува ту веру! Јер, док је ње, ми смо још Хришћани, макар и рђаво живели. Нестане ли она – и Хришћанству је крај.
Иѕвор: svetosavlje.org
