Јеванђеље Лука, зачало 96 (19,29-40; 22,7-39)

29. А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих,
30. рекавши: „Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.

31. И ако вас ко упита: ‘Зашто дрешите?‘ овако му кажите: ‘Оно треба Господу.‘”
32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

33. А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: „Што дрешите магаре?”
34. А они рекоше: „Оно треба Господу.”

35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу.

37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видеше,
38. говорећи: „Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!”

39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: „Учитељу, забрани ученицима својим.”
40. И одговарајући рече им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.”

7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње.
8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.”

9. А они му рекоше: „Где хоћеш да уготовимо?”
10. А он им рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе.

11. И реците домаћину куће: ‘Учитељ ти вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?’
12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; онде уготовите.”

13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху.
14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

15. И рече им: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам;
16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.”

17. И узевши чашу заблагодари, и рече: „Узмите и разделите је међу собом;
18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.”

19. И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.“
20. А тако и чашу по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива.

21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези.
22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који га издаје!“

23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити.
24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи.

25. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори.
26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старешина као слуга.

27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим.

29. И ја вама завештавам Царство као што Отац мој мени завешта,
30. да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих.“

31. И рече Господ: „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.
32. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју.

33. А он му рече: „Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи.“
34. А он рече: „Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш.“

35. И рече им: „Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде?“ А они рекоше: „Ништа.“
36. А он им рече: „Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: ‘И уврстише га међу безаконике’, треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се.“
38. А они рекоше: „Господе, ево овде два ножа.“ А он им рече: „Доста је.“

39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови.

Извор: pravoslavno.rs