10. И приступивши ученици рекоше му: „Зашто им говориш у причама?” 

11. А он одговарајући рече им: „Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано.” 

12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има. 

13. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумеју. 

14. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: „Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети!” 

15. Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим. 

16. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују. 

17. Јер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници желели видети што ви видите, а не видеше; и чути што ви чујете, и не чуше. 

18. Ви пак чујте причу о сејачу! 

19. Свакоме који слуша реч о Царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом; то је оно поред пута посејано. 

20. А на каменитом месту посијано, то је који слуша реч и одмах је с радошћу прима, 

21. али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају због речи, одмах се саблазни. 

22. А посејано у трњу, то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч и без рода остане. 

23. А посејано на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.