19. А фарисеји рекоше међу собом: „Видите како ништа не помаже. Ето, свет оде за њим.“

20. А беху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику. 

21. Они, дакле, приступише Филипу, који беше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: „Господине, хоћемо да видимо Исуса.“ 

22. Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу. 

23. А Исус им одговори говорећи: „Дошао је час да се прослави Син Човечији. 

24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси. 

25. Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни. 

26. Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој. 

27. Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај. 

28. Оче, прослави име своје!“ Тада глас дође с неба: „И прославих, и опет ћу прославити!“ 

29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: „Анђео ми је говорио.“ 

30. Исус одговори и рече: „Овај глас није био мене ради но вас ради. 

31. Сад је суд овоме свету; сад ће кнез овога света бити избачен напоље. 

32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.“ 

33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умрети. 

34. Народ му одговори: „Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавек; и како ти говориш да се Сину Човечијем ваља подигнути? Ко је тај Син Човечији?“ 

35. А Исус им рече: „Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.“

36. „Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.