36. „Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих. 

37. Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вероваху у њега; 

38. да се испуни реч Исаије пророка који рече: „Господе, ко верова проповеди нашој? И рука Господња коме се откри?“ 

39. Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија: 

40. „Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.“ 

41. Ово рече Исаија када виде славу његову и говораше о њему. 

42. Али и од старешина многи вероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге; 

43. Јер заволеше више славу људску него славу Божију. 

44. А Исус повика и рече: „Ко верује у мене, не верује у мене, него у Онога који ме је послао. 

45. И ко види мене, види Онога који ме је послао. 

46. Ја у свет дођох као светлост, да свако ко верује у мене не остане у тами. 

47. И ко чује моје речи и не верује, ја му не судим; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.