Ава ДОРОТЕЈ - О смиреноумљу
Ни сам страх Божији, ни милостиња, ни вера, ни уздржање, нити било која друга врлина, не може да се достигне без смиреноумља
Подели чланак са другима
О СМИРЕНОУМЉУ
Један старац је рекао: „Пре свега, потребно нам је смиреноумље“…
Зашто он говори да нам је пре свега потребно смиреноумље, а не пре да нам је изнад свега потребно уздржање?
Јер, апостол каже: Сваки који се бори од свега се уздржава (1.Кор.9,25).
Или, зашто не говори да нам је пре свега потребан страх Божији?
Јер, Писмо говори: Почетак мудрости је страх Господњи (Пс.110,9),
и опет: Страхом Господњим свако се уклања од зла (Прич.Сол.15,17).
Зашто не говори да су нам пре свега потребни милостиња и вера?
Јер, казано је: Милостињом и вером очишћују се греси (Прич.Сол.17,27), а и апостол говори:
Без вере није могуће угодити Богу (Јев.11,6)…
Како то да је оставио све друго што је толико неопходно?
Старац овим хоће да нам покаже да ни сам страх Божији, ни милостиња, ни вера, ни уздржање, нити било која друга врлина, не може да се достигне без смиреноумља…
Смиреноумљем се, дакле, уништавају сви [напади] непријатеља и противника.
Заиста је смиреноумље велико, и сви свети су ишли његовим путем.
Трудом се, пак, скраћивао тај пут, као што говори Псалмопојац:
Погледај на смирење моје и труд мој и опрости све грехе моје (Пс.24,18).
Добро је описао онај свети онога који има истинско смирење, рекавши:
„Смирење се не гневи, нити кога разгневљује“…
Смирење је велико, као што смо рекли, и привлачи благодат Божију у душу.
И та, дакле, благодат Божија, пришавши, покрива душу [и] од оне две друге тешке страсти, [тј. од гнева и разгевљивања других].
Јер, шта може бити теже него гневити се и разгневљивати ближњега…
Но, зашто говорим да смирење покрива само од ове две страсти? Оно покрива душу од сваке страсти и од сваког искушења.
ИЗВОР: Svetosavlje.org
Ава ДОРОТЕЈ - О смиреноумљу
Ни сам страх Божији, ни милостиња, ни вера, ни уздржање, нити било која друга врлина, не може да се достигне без смиреноумља
О СМИРЕНОУМЉУ
Један старац је рекао: „Пре свега, потребно нам је смиреноумље“…
Зашто он говори да нам је пре свега потребно смиреноумље, а не пре да нам је изнад свега потребно уздржање?
Јер, апостол каже: Сваки који се бори од свега се уздржава (1.Кор.9,25).
Или, зашто не говори да нам је пре свега потребан страх Божији?
Јер, Писмо говори: Почетак мудрости је страх Господњи (Пс.110,9),
и опет: Страхом Господњим свако се уклања од зла (Прич.Сол.15,17).
Зашто не говори да су нам пре свега потребни милостиња и вера?
Јер, казано је: Милостињом и вером очишћују се греси (Прич.Сол.17,27), а и апостол говори:
Без вере није могуће угодити Богу (Јев.11,6)…
Како то да је оставио све друго што је толико неопходно?
Старац овим хоће да нам покаже да ни сам страх Божији, ни милостиња, ни вера, ни уздржање, нити било која друга врлина, не може да се достигне без смиреноумља…
Смиреноумљем се, дакле, уништавају сви [напади] непријатеља и противника.
Заиста је смиреноумље велико, и сви свети су ишли његовим путем.
Трудом се, пак, скраћивао тај пут, као што говори Псалмопојац:
Погледај на смирење моје и труд мој и опрости све грехе моје (Пс.24,18).
Добро је описао онај свети онога који има истинско смирење, рекавши:
„Смирење се не гневи, нити кога разгневљује“…
Смирење је велико, као што смо рекли, и привлачи благодат Божију у душу.
И та, дакле, благодат Божија, пришавши, покрива душу [и] од оне две друге тешке страсти, [тј. од гнева и разгевљивања других].
Јер, шта може бити теже него гневити се и разгневљивати ближњега…
Но, зашто говорим да смирење покрива само од ове две страсти? Оно покрива душу од сваке страсти и од сваког искушења.
ИЗВОР: Svetosavlje.org
