Ознака Страсти и Врлине

Оговарање је пород мржње. Нико паметан, мислим, неће спорити да мржња и злопамћење рађају оговарање

Истински хришћанин је ратник који се, на путу ка својој небеској домовини, бори против невидљивог непријатеља.

Блуд себи присваја преједање и стаје у ред са противницима ума, до краја се борећи против њега заједно са његовим непријатељима.

Постоје две врсте жалости којима је окружен сваки човек под сунцем: жалост по Богу и жалост овога света.

Побринимо се о себи, братијо, и будимо трезвоумни. Ко ће нам [поново] дати време које [узалуд] изгубимо? Заиста ћемо тражити ове дане и нећемо их наћи.

Онај ко од себе прогони дух гневљивости и раздражљивости налази се далеко од борбе и метежа, увек је спокојан духом, весео лицем, здрав умом и представља станиште Светога Духа.

Да, али знаш ли какво се прочишћење дешава изнутра сузама? Како переш своју кошуљу и мараму сапуном тако је и са сузама у молитви.

Трезвоумље је духовна уметност. Уколико га дуго и са постојаном усрдношћу упражњава, човек ће се, уз Божију помоћ, потпуно избавити од страсних мисли, речи и рђавих дела.

Која нас друга страст тако снажно привлачи, опија, лишава разума, чврстине воље и храбрости, ако не ова?

Као шеста, предстоји нам борба са страшћу коју ми можемо назвати унинијем, чамотињом или срдачном сетом. Она је сродна тузи.

Дакле, све је таштина у људском животу: као цвет вене, и као варљив сан пролази. Каква слава остаје непромењена на земљи?

Сваком је хришћанину најпотребније блажено смирење којим одражава Христа, а ко га нема, тај никада неће видети Бога

Блуд је својеврсни концентрат свих порочних наслада. Борба против блудне похоте, најтежа и најсуровија је, и Хришћанин је води до саме смрти.

Јео си хлеба и наситио се! Подај славу Богу који те је нахранио. А ако хоћеш да твоје тело буде задовољно малим, подај славу Богу који те укрепљује и не говори пред свима: „Нисам појео ни такав комад хлеба“.

Морамо молити да нам се да духовно знање са расуђивањем. Јер без њих, чак и оно што се нашим очима чини добрим, заправо је супротно.

Страст среброљубља долази споља, ван наше природе и настаје као последица маловерја и неразумевања рекли су Оци.

Трезвеност се изображава у виду секире којом се, подсецањем њиховог корења, могу оборити велика стабла. Ако је корен посечен, дрво више не расте.

Мислим да се смирење задобија разумом, простим разумом и познањем самога себе. Кад човек позна самога себе, смирење за њега постаје природно стање

Дневну меру или количину хране, кажу Оци, нека свако одреди сам себи, али, уколико осети да је она сувишна и да му ствара тегобе, тада нека смањи

Први духовни чир, од којег се гноји и трули наша душа је чревоугодије (угађање стомаку, стомакоугодништво).