БЕСЕДА о живој нади

Благословен Бог и отац Господа нашег
Исуса Христа, који нас по великој милости
својој препороди за жив нaд васкресенијем
Исуса Христа из мртвијех. (I Петр 1, 3)

Ко има мртво надање, браћо, а ко има живо надање?
Онај има мртво надање, ко се нада у мртве ствари; а онај има живо надање, ко се нада у живога Бога.
И још, мртво надање има онај ко се нада у себе и у друге људе; а живо надање има онај ко се нада у живога Бога.

И још, мртво надање има онај ко се нада у срећу и благостање у овом кратком земаљском битисању, и не простире никакву наду преко гроба; а живо надање има онај ко се нада у васкрсење и бесмртни живот у царству небеском. Ваистину, боље је живо надање од мртвог надања, као што је боље живот од смрти; као што је боља светлост од таме; као што је боље здравље од болести; као што је бољи ум од безумља.

Но ко донесе и показа људима живо надање – ко, и како?

Апостол Петар одговара на ово питање: Господ наш Исус Христос, и то васкрсењем из мртвих.
Нико други до Господ Исус Христос; и ничим другим тако као Својим сопственим васкрсењем из мртвих.

Својим васкрсењем Господ је окрилатио зачмало надање људско, и пружио га преко гроба, и показао му циљ и сврху и плод иза гроба.
Све ово не тврди неки лаковеран човек но апостол, који се дуго колебао у вери, и који се три пута одрицао Христа.

Зато је његово сведочанство о васкрслом Господу и о значају васкрсења Његовог неисказано драгоцено за нас.
О Господе васкрсли. Победниче смрти, ишчупај из нас мртво надање и усади живо надање, молитвама светога Петра, апостола Твога великога.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs