БЕСЕДА о измирењу злих ради зла

И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади. (Лк. 23. 12)

И у срамоти и понижењу своме праведник чини добро непријатељима својим.
Он их измирује.

Истина, у овом случају, њихово измирење није значило заједнички рад на неком добром делу него заједничко гоњење праведника.
Али бар пламен њихове међусобне мржње утуљавао се и гасио.

И то је праведнику плата. Пилат и Ирод беху непријатељи.
Но онога дана, када Спаситељ би изведен на суд и код једног и код другог, они се измирише.

Кнез Мира донесе мир међу завађене, мир који поможе отесати крст за Њега.
Но Он и дође да буде драговољна жртва за грехе многих.

И данас се међусобни противници мире кад треба напасти и осудити Господа.
Пуно их је који се кољу међу собом док им не поменете име Господње.

А чим чују то име, постепено се мире међу собом ради напада на то свето име.
Лакше неправедник подноси неправедника него праведника.
Лакше се неправедник с неправедником разуме и мири него ли с праведником.

Чак и партије у неким државама, најзавађеније међусобно, мире се кад треба пресудити, какво место да се да Господу Исусу Христу у држави, да ли прво (како Њему и доликује) или последње?
На таквом питању крвни непријатељи мире се међу собом, да би само Господу доделили последње место.

Тако исто се у време оно завађене партије фарисеја и садукеја, измирише и удружише против Христа.
А зашто Најчистији и Најпотребнији да буде на последњем месту?

Зато – по њиховој памети – да би за њих остала прва места.
Иста побуда измирења била је и код фарисеја и садукеја, крвних противника, кад требаше тражити да се Христос убије.

Иста та побуда проузроковала је измирење између Пилата и Ирода, када је требало пресудити да се Христос убије.
О браћо моја, не тражимо никад мир с неправдом против правде. Него увек тражимо мир с Богом, и са савешћу. Боже, помози нам да такав мир увек имамо.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs