БЕСЕДА о кушању вере наше

Да се кушање ваше вјере много
вредније од злата пропадљивог, које
се куша огњем, нађе на хвалу и част
и славу, кад се покаже Исус Христос. (I Пет. 1, 7)

Вера се наша, браћо, куша чешће него што се трска ветровима љуља.
И кушања су као ветрови: слабу ће веру ишчупати, јаку још више ојачати. Још су кушања као огањ у коме слама изгори а злато се очисти.

Наша се вера куша људским умовањима и вероватноћама.
То су врло јаки и љути ветрови. Но ми им можемо одолети, ако се будемо држали речи Божје и ако на супрот оним умовањима будемо истицали науку вере Христове.
Још се вера наша куша страхом и стидом: страхом од људи, који гоне веру, и стидом од људи, који охоло презиру веру.

И ово су јаки ветрови, којима морамо одолети, ако желимо живи остати.
Како ћемо одолети? Страхом од Бога,који треба да је навек већи у души нашој од страха од људи; и стидом од апостола и светитеља и мученика, који се не постидеше своје вере пред царевима и кнезовима и мудрацима овога света.

Још се вера наша куша страдањем и бедом.
То је огањ, у коме наша вера или има да сагори као слама или да се прекали као жежено злато.

Овоме кушању одолећемо, ако се будемо сећали Христа распетог на крсту за нас, и толиких хиљада страдалника за веру, који стрпљењем све победише и изађоше из огња злато што се кроз векове сија међу ангелима и међу људима.

Још се наша вера куша смрћу, смрћу наших сродника и пријатеља, и смрћу људском у опште.
То је огањ љути, укоме је многи сагорео своју веру. Је ли смрт крај свега?

Није, веруј; она је почетак свега; почетак новог, правог живота.
Веруј у Васкрсење Христово, и веруј у загробни живот, и веруј у опште васкрсење и Страшни Суд.
О Господе благи, утврди веру у нама и помилуј нас.

Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs