БЕСЕДА о немогућности тајнe

Нема ништа тајно што неће бити јавно. (Мк. 4, 22)

Све тајне радње људске биће јавне једнога дана.
И никакво се дело људскo не може укрити.

Јевреји су мислили да ће сакрити од Бога убиство толиких пророка, и да ће крвави злочин над Христом моћи сакрити, и од Бога и од људи.
Међутим, то што су они мислили сакрити, постало је даноноћном причом и на небу и на земљи ево кроз хиљаде година.

Јуда је мислио сакрити свој издајнички договор против свога Господа, но Господ је провидео тај договор и објавио га Јуди у лице.
А Исус му рече: Јуда, зар цјеливом издајеш сина човечјeга? (Лк. 22, 48)

Још је Господ прозирао у срца фарисеја и погађао њихове зле помисли.
Зашто зло помишљате у срцима својијем? (Мат. 9, 4)

Каква дела, какве ствари, какви догађаји у овоме свету да се сакрију од Онога који види и објављује чак и најтајније помисли срца људског?

Нема ништа тајно што неће бити јавно.

Да страхујемо због овога, и да се радујемо због овога.
Да страхујемо – јер ће се сва наша тајна зла дела, зле жеље и зле помисли изнети на јавност.

Да се радујемо – јер ће се све добро што смо створили, или пожелели, или помислили у тајности, изнети на јавност.
Не изнесе ли се све пред људе на јавност, изнеће се пред ангеле небеске.

Утолико већи страх за грешнике, и утолико већа радост за праведнике.
Господе човекољубни, опрости нам грехе наше и не објављуј их на пропаст нашу и на тугу светих ангела Твојих.
Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs