БЕСЕДА о немоћи човека пред величанством Бога

И кад га видјех, падох к ногама његовијем као мртав. (Откр. 1, 17)

То свети Јован паде као мртав кад виде Господа Исуса у слави.
Свети Јован, љубљени ученик Исусов, јевенђелист, девственик, љубитељ Господа, ревнитељ светиње – он се не могаше одржати на ногама нити у присебности када виде Учитеља свога у небесној слави и сили Његовој!

Него паде као мртав.

Како ли ће тек издржати присуство Господа и поглед Његов, као пламен огњени, они који се огрешише о Њега, усташе против Њега, похулише име Његово, презреше љубав и жртву Његову, наругаше се крсту Његовом, погазише заповести Његове, гоњаху Цркву Његову, срамоћаху свештенике Његове, убијаху верне Његове?

Шта ће се тек с њима десити пред лицем Господњим, кад свети Јован паде као мртав?
Шта ће се десити с књижевницима који развраћају?

са васпитачима који убијају веру у младим душама?
са скептицима који сумњом својом трују људе?
са разбојницима и лоповима?
са развратницима и детеубицама?

Шта ће се десити с непријатељима Христовим – кад пријатељ Христов паде као мртав пред неисказаним блеском славе Његове?

Толика је слава, и сила, и власт, и крастота, и господство, и светлост и величанство Господа Исуса, васкрслог и вазнесеног, да најближи другови Његови, који су три године без страха гледали лице Његово на земљи, падају као мртви, кад Му сагледају лице на небесима, после страдања, смрти и победе!

Господе свеславни и свесилни, обасјај нас и оживи нас силом и славом Твојом.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs