БЕСЕДА о Ноју

Ноје човек праведан, савршен у роду свом, Богу угоди Ноје. (Постања 6, 9)

Бити праведан међу праведницима дело је велико и похвално.
Но кудикамо је веће и похвалније дело бити праведан међу неправедницима.

А Ноје поживе међу људима, испуњеним неправде и злобе, пет стотина година поживе међу њима, и оста праведан пред Богом.
И обрете Ноје благодат пред Господом Богом.

Највиши судија, који гледа сва дела људска и процењује без пристрашћа и без погрешке, оценио је труд Нојев да се усред једног рода покварена и строптива одржи у правди Божјој, и наградио га благодаћу Својом.
Несумњиво је, да је Ноје претрпео много мучења и горчине од злобних суседа својих.

Несумњиво је, да он није могао имати пријатеља међу њима.
Највеће је задовољство грешника, да свуче праведника у своју каљужу и да с њим подели свој грех.

Но Ноје се није дао свући ни завести.
Он је више волео да има Бога за пријатеља неголи неправедне људе.

Њему је било драже ходити с Богом без људи, неголи с људима без Бога.
Страх од Бога, Творца и Судије, сачувао га је од опште кварежи.

И не само да је он био праведан, него савршен у роду своме.
То јест, он се није дао нимало заразити општим злом него се држао правде Божје.

Намамљивање на грех и подсмевања од стране грешника све су га више удаљавала од њих.
И кад је дошао општи потоп на сав род људски, Бог није оставио вернога Ноја да пропадне с осталима, него га је спасао, и прославио учинивши га родоначалником новог рода људског.

Сјајни пример Нојев, браћо, учи нас, да и од нас свак може угодити Богу усред самих грешника око себе, само ако хоће.
О Боже праведни и дуготрпљиви, подржи нас на путу правде Твоје, Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs