БЕСЕДА о Оцу и Сину

Ко види мене види онога који ме посла. (Јов. 12, 45)

Ко види светлост, види и сунце с друге стране: зар може неко видети сунце не видећи светлости?
Да нам сунце не шаље своју светлост, нико од нас не би знао за сунце.

Све наше знање о сунцу ми смо добили помоћу светлости која је од сунца.
Никад нико није видео сунце помоћу неке друте светлости а не оне која је од сунца.

Тако је и са нашим познањем Оца помоћу Сина.
Ко не зна за Сина, не може знати за Оца.
Ко позна Сина, позна и Оца. Ко види Сина, види и Оца.

Бог се не може познати без светлости Своје, која дође међу људе. Светлост Очева јесте Син.
Ја сам видело, рекао је Христос.

И видело се свијетли у тами. Физички свет био би сав тама да није светлости од сунца.
А духовни и морални свет, и сав живот људски, био би тама, да није светлости која је од Оца. А та светлост јесте Христос Господ.

Ваистину, браћо, нема праве светлости која осветљава биће Божје као што је Христос Господ.
Ко Њега види. види Бога.
Ко Њега не види, тај је у тами.

Господе Сине Божји, помози увек духу нашем да Тебе види, и кроз Тебе Оца Твог небссног и Духа Светога утешитеља. Тројицу једнобитну и неразделну, којој нека је слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs