БЕСЕДА о Пресветој Дјеви Богородици

Велича душа моја Господа. (Лк. 1, 46)

Ми имамо, браћо, свега неколико речи записаних у Јеванђељу, што их је изрекла Пресвета Богородица.
Све те њене речи односе се на величање Бога.

Она је била ћутљива према људима, али је душа њена непрестано разговарала с Богом.
Сваког дана и часа она је налазила нови разлог и повод да велича Бога. Кад би се могла знати и записати сва њена величања Бога кроз цели јој живот, о колико би то великих књига изнело!

Но и по оном једном величању, које је она исказала пред својом рођаком Јелисаветом, мајком великог пророка и Претече Јована, може сваки хришћанин ценити, какав је мирисни и богоугодни цвет била душа њена пресвета.

То је само један дивни псалам душе Богородичине, који је дошао до нас кроз Јеванђеље.
Но такви псалми били су многобројни и многобројни у току живота Преблагословене.
И пре него што је чула Јеванђеље из уста Сина свога, она је знала јеванђелски Богу говорити и Бога славити.

То јој је знање долазило од Духа Светог Божјег, чија се благодат непрестано улевала у њу као бистра вода у чисти сасуд.
Величала је Бога псалмима душе своје кроз цели живот свој, зато и њу Бог возвеличи изнад херувима и серафима.

И нас, малене и грешне, возвеличаће исти Господ који је и њу возвеличао, у царству Своме, ако се и ми потрудимо, да ово кратко време живота нашег испунимо величањем Бога делима, речима, мислима и молитвама.
О Пресвета, Пречиста и Преблагословена Богородице, закрили нас молитвама Твојим.

Теби и Сину Твом и Господу нашем слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs