БЕСЕДА о Рути

Твој је народ мој народ, твој је Бог мој Бог… смрт ће ме само раставити од тебе. (Рут. 1, 16-17)

Ове су речи дивне и кад их каже син оцу, и ћерка мајци и жена мужу.
Но оне су трипут дивније, кад их снаха каже свекрви својој.
А ове речи рекла је блажена Рута Ноемини, ожалошћеној свекрви својој.

Када умреше два Ноеминина сина у земљи Моавској, где живљаху као дошљаци, старица мајка умисли вратити се у Витлејем, постојбину своју, и тамо кости своје оставити.
Па, саветоваше Ноемина, племенита у болу своме – саветоваше младим снахама својим, да остану у земљи својој и да се преудају.

Орфа остаде а Рута рече: смрт ће ме само раставити од тебе.
Ево прекрасног примера, како свекрва може нежно волети снахе своје, и опет како снаха може бити свим срцем одана свекрви својој.

Но у Витлејему требаше неко да храни ове две душе.
Ко ће их хранити? Бог и вредне руке Рутине.
Да идем у поље да пабирчим класје, рече снаха свекрви.

Иди, кћери моја, одговори Ноемина.
У туђој њиви, за туђим жетеоцима, требало је пабирчити класје.
То није само труд, него и стид.

Но Рута прими на себе и труд и стид из љубави према старој свекрви својој.
Виде Бог Свевидећи ове две слатке душе и зарадова се. Зарадова се Творац њихов и награди их и прослави, како само Он зна наградити и прославити оне, који се Њега боје.

И удеси Бог Промислом Својим да Рута изађе на њиву богатога Воза, да сабира класје.
А Воз виде Руту и запроси је у Ноемине.

Из тога брака роди се Овид, отац Јесејев и ђед Давида цара. Беше се, дакле, Рута унизила до просјакиње а Бог је учини родоначалницом цара великог, од кога произађоше цареви многи, па најзад и сам Цар над царевима, Господ наш Исус Христос.

О Господе Свевидећи, Господе благи, како си диван у промишљању Твоме о праведним и милостивим.
Управи и нас и смилуј се на нас.
Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs