БЕСЕДА о високом заклону

По свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу. (I Пет. 1, 15)

Светост је, браћо, врлина што обухвата све остале врлине.
Отуда је и светитељ, браћо, човек украшен свима врлинама.

Јер ако је човек један молитвен а није милосрдан, не може се назвати светим.
Или ако неко трпи, али без вере и наде – не спада у светитеље.

Или ако је неко веома милосрдан, но без вере у Бога – ваистину такав се не броји у светитеље.
Светитељ је савршен човек, онакав какав је био Адам у Рају; или још боље: онакав какав је био Нови Адам, Господ Исус Христос.
Ово је Светац над свецима.

Ово је сејач светости на земљи и однеговач светитеља у историји.
Он нас је позвао у достојанство светитеља.
Он нам је показао пример правог светитеља.

Он је прототип светитеља, као што је Он и праобраз човека.
Прави човек, браћо, и не значи друго него светитељ.
Светитељ и човек – то је једно исто. Он нам је показао, шта значи бити човек или шта значи бити светитељ.

А апостол Његов, Петар, заповеда нам: будите свети у свему живљењу!
Светац није светац једним делом живота него целим животом.
У сваком делу и делићу нашег живота морамо бити свети, да бисмо се убројали у свете, то јест у људе, по прототипу светитеља и праобразу човека, Господу Исусу Христу.

Господе свесвети, Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs