БЕСЕДА о срећи Закхеја малога

Данас дође спасеније кући овој (Лк. 19, 9)

Тако је рекао Онај, чија је реч живот и радост, и обновљење праведним.
Као што се поцрнела гора облачи у зеленило и цвет од пролећног даха, тако се и сваки човек, ма колико сасушен и зацрњен грехом, освежава и подмлађује од близине Христове.

Јер Христова је близина као близина неког животворног и мирисног балсама, што повраћа здравље, умножава живот, даје мирис души, и мислима, и речима, Једном речју: удаљеност Христова значи труљење и смрт, а близина Његова значи спасење и живот.

Данас дође спасеније кући овој, рече Господ ушавши у кућу Закхеја грешника, Христос беше спасење што дође, а Закхеј беше кућа, у коју Он дође.
Сваки је од нас, браћо, кућа, у којој станује грех, док је Христос далеко, и којој долази спасење, када јој се Христос приближи.

Да ли ће се пак Христос приближити кући мојој и твојој, то зависи од нас.
Гле, Он НИЈЕ самовласно ушао ни у кућу грешног Закхеја, него као најжељенији гост.

Мали Закхеј се пењао на дрво, само да би видео очима Господа Исуса.
Он Га је, дакле, тражио, он Га је желео.

И ми Га морамо тражити, да бисмо Га нашли, и желети Га, да би нам се приближио, и пењати се високо духом својим, да би сусрели његов поглед.
Тада ће Он посетити кућу нашу као што је посетио кућу Закхејеву.

А с Њим ће доћи и спасење.
Приближи нам се, о Господе, приближи, и донеси и нама спасење Твоје вечно.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs