БЕСЕДА о страху безбожника

Бјеже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха. (Приче Сол. 28, 1)

И сенке се боје безбожници; сенке од дрвећа чине им се као војске.
Где год шта шушне, безбожник мисли: осветник долази!

Треперење лишћа он чује као звеку синџира; гласове птица он прима као поклич ловаца који јуре дивљач; траву он гледа као шпијуна свога злочина; воду као сведока против себе; сунце као судију; звезде као подсмеваче.

О браћо моја, колико се лажи рађају из страха! Јер и страх је од греха, грех од ђавола, а ђаво је отац сваке лажи.
Страх је први плод греха.
Кад Адам сагреши, он се сакри испред лица Божјег.

И кад га Бог викну, он рече: чух глас твој, па се поплаших (Пост. 3, 10).
Пре греха Адам није знао за страх; нити се скривао испред лица Божјег, но, напротив, јурио је вазда у сусрет Богу.

А чим згреши, поплаши се!
А праведници су као лавићи без страха.

Без греха, без страха. Без греха, без немоћи. Безгрешни су моћни врло моћни, и храбри врло храбри.
Праведници су снажни и неустрашиви.

Такви су праведници, само праведници.
О Господе безгрешни, спаси нас од празнога страха, но пре тога сачувај нас од греха, страху родитеља.

Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs