БЕСЕДА о Јакову

Видјех Бога лицем к лицу, и душа се моја спасе. (Постања 32, 30)

Бог Аврамов и Исаков би и Бог Јаковљев, Бог верних, послушних, милостивих и кротких.
Кротким боговидцем може се назвати Јаков.

Јер уистини кротак беше, и виде Бога, и говори с Богом, и виде ангеле Божје, и лествице од земље до неба.
Кротошћу својом победи Лавана, таста свога, и Исава, брата свога; кротошћу унесе мир међу жене своје, Лију и Рахилу; због кротости би мио и фараону.

Кротост Јаковљева праобраз је Христове кротости.
 Блажени кротки, рекао је Господ, јер ће наслиједити земљу (Мат. 5,5).

Ове речи обистиниле су се и на Јакову.
Он је наследио земљу отаца својих; његово потомство ослободило се из Мисира, и наследило је Земљу обећану; а кроз Христа Господа, свога потомка по телу, наследио је он сву земљу.

То је црква Божја, која се распрострла по свој земљи.
Видех Бога лицем к лицу. Јаков виде Бога у виду човека, али не као правог човека.

И то виђење само је предсказање истински ваплоћеног Бога као човека.
И душа се моја спасе. Спасе му се душа од страха и од сваке неправде.

Па кад се Јаков спасе видећи само призрак Бога, кудикамо је лакше нама спасти се, који знамо Бога као истинског човека, као Богочовека.
О Господе кротки, сило и славо кротких, као што си спасао Јакова призраком Твојим, спаси и нас Твојим истинским телом и крвљу.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs