1. Ево, љубљени, пишем вам већ другу посланицу; у њима подсећањем будим ваш чисти разум,

2. да се сетите речи које су раније казали свети пророци, и заповести апостола ваших од Господа и Спаса,

3. знајући прво ово да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим сопственим жељама,

4. и говорити: „Шта је с обећањем Доласка његова?” Јер откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања.

5. Јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана речју Божијом,

6. од којих тадашњи свет, водом потопљен, пропаде.

7. А садашња небеса и земља остављени су његовом речју за огањ и чувају се за Дан суда и погибли безбожних људи.

8. Али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан.

9. Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају.

10. А доћи ће Дан Господњи као лопов ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дела што су на њој изгореће.

11. Па кад ће се све ово распасти, какви треба да будете ви у светом владању и побожности,

12. очекујући и желећи да скорије буде долазак Божијега Дана, од кога ће се небеса огњем запаљена распасти и стихије ужарене растопити.

13. Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом очекујемо, где правда обитава.

14. Зато, љубљени, очекујући ово старајте се да се нађете пред Њим чисти и непорочни у миру.

15. И дуготрпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам и љубљени наш брат Павле по даној му мудрости писа,

16. као што говори о овоме и у свима својим Посланицама, у којима су нека места тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст.

17. А ви, дакле, љубљени, знајући унапред, чувајте се да обманом безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од својега ослонца,

18. Но узрастајте у благодати и у познању Господа нашега и Спаса Исуса Христа. Њему слава и сада и у Дан вечни. Амин.