12. Љубљени, не чудите се огњу који вам бива ради кушања вашег, као да вам се нешто необично догађа,

13. него се радујте што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе његове радовали и веселили.

14. Ако вас руже за Име Христово, блажени сте, јер Дух Божији, Дух славе и силе почива на вама; они, дакле, хуле на њега, а ви га прослављате.

15. Само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или као онај који се меша у туђе послове.

16. Но ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога због тог удела.

17. Јер је време да почне суд од дома Божијег; ако ли прво почне од нас, какав ли ће тек бити крај онима што се противе јеванђељу Божијем?

18. И ако се праведник једва спасава, безбожник и грешник где ће се јавити?

19. Зато и они који страдају по вољи Божијој, нека њему као верноме Саздатељу, повере душе своје у доброчинству.

1. Презвитере који су међу вама молим, ја који сам сапрезвитер и сведок Христових страдања, и заједничар у слави која ће се открити:

2. „Чувајте стадо Божије, које вам је поверено, и надгледајте га, не принудно, него добровољно, и по Богу, не због нечасног добитка, него од срца;

3. Нити као да господарите наседством Божијим; него будите углед стаду;

4. И кад се јави Архипастир, примићете венац славе који не вене.

5. Тако и ви млађи покоравајте се старешинама, а сви, покоравајући се једни другима, пригрлите смиреноумље, јер се Бог гордима противи а смиренима даје благодат.”