СПОМЕН ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ САРЕ

Египћанка, живела и подвизавала се у Египту.
Као девица отишла на подвиг и шездесет година подвизавала се на обали реке Нила, недалеко од Александрије.

Примером свог подвижничког богоугодног живота привукла многе женске к монашком животу.
Упокојила се у Господу 370. године.

У књизи „Рај Отаца“ пише о преподобној Сари ово: Једном два велика старца и отшелника кренуше са Пилусијске Горе к преподобној Сари.

Путујући, они збораху између себе: Хајде да понизимо ову старицу.
– Када стигоше к њој, они јој рекоше: Пази да ти се разум не погорди и ти рекнеш: гле, отшелници долазе к мени која сам жена.
– Преподобна им од говори: По природи јесам жена, али не по разуму.

– У истој књизи пише за њу да је једном приликом рекла: Ако се помолим Богу да ми да обавештење о свим људима, наћи ћу се плачућа пред вратима свакога од њих. Него је боље да се помолим да ми срце буде чисто са свима.

– А имала је преподобна увек у себи сећање на смрт, па је говорила: Пођем да ставим ногу своју на лествицу да се уз њу попнем, и одмах пре но што се почнем успињати, стављам смрт пред очи моје.

– Причају за аму (мајку) Сару да је тринаест година била силно узнемиравана од демона блуда, и никада се није молила да та борба отиде од ње, него је само говорила: Боже дај ми снаге.

А када је једном силно нападе дух блуда, она пође у келију своју да се помоли, не подајући се искушењу због страха Божјег и подвига.
Тада јој се телесно јави дух блуда и рече јој: Саро, победила си ме.

– А она одговори: Не победих те ја, него Господ мој Христос.
– Преподобна Сара беше толика подвижница да је шездесет година седела на реци Нилу и није се освртала низ реку да види ко долази и одлази.